Archive | септембар 2016

Туршија

Наташа је дала предлог да погледамо један цртани филм. Једва чекам да чујем шта о њему мисле моји ђаци.
Само да вас подсетим  да, док гледате цртани филм, неко од одраслих не буде далеко, због реклама и веза на крају.

dream_on__magic_school_bus_by_mikey186-d8ir8ae

Чаробни школски аутобус

Најлепше песме за децу по нашем избору

„Где ја стадох, ти продужи“

( Изабери своју омиљену песму и објави је на нашем блогу. Песму можеш и да илуструјеш.)

 

 

 

Добрица Ерић- Чудесни свитац

Када у тихе летње вечери

запали поља свитаца рој,

знај да међу њима трепери

и један који је само твој.

Трећи… сто трећи… хиљаду трећи

број тако све док пшеница зри,

твој свитац мора бити највећи

и најсјајнији, као и ти.

Иако те он верно прати

кроз тамно поље и густи гај,

ти никад нећеш препознати

његов мирис и његов сјај.

Можда ти баш сад прође крај лица

мислећи да је сунцокрет жут,

да ти није тог тајног свица

ти никад не би пронашô пут.

Он само за те сјаји у ноћи

и само због тебе постоји, знај,

али ти никад нећеш моћи

да пружиш прст и кажеш – тај!

Трећи… сто трећи… хиљаду трећи

број тако све док пшеница зри,

Твој свитац мора бити највећи

И најнежнији, као и ти.

Ма где будеш свијао гнезда

ма где те однео птичији лет,

у мноштву других, ливадских звезда

светлеће и он кô златни цвет.

Кад год те њихов сјај заголица,

видећеш мајку и родни крај.

Свако срце има свог свица

своју ливаду, реку и гај!

 

 

 

Љубивоје Ршумовић

 На пољу где чавке чавче

У оном густом сплету трава

Роди се једно плаво мравче

Међу милион жутих мрава 

Мрави имају послове прече

Плав се родио па шта с тиме

Али мравуљак одлучно рече

Извините ме хоћу име 

Наденуше му неко именце

Нит запеваше нит се напише

Ал врисну опет мравље детенце

Данашњи датум да се запише 

Љутну се на то главна мравчина

Желиш ли мали да те смлавим

Мравче одврати- тражим начина

Да могу рођендан свој да славим

 

 

 

Недељко Попадић- Сањарњење

Понекад сањам да имам крила
и седам својих товара злата,
да могу сваком ко добра вила
ставити дукат, тихо, крај врата.

Сањарим: штапић чаробни имам
и мењам, тако, свет преко ноћи…
сањарим како болесне примам
и како сваком могу помоћи.

И тако растем, сновима вођен,
помало тужан, јер немам крила.
Али ја такав, какав сам рођен,
бар имам срце као та вила.

Тако не могу ником помоћи,
јер немам штапић да злато делим
и ником нећу до прага доћи.
Али бар сањам, али бар желим.

 

 

 

Душко Радовић- Лепо је све што је мало

Чим се нешто мало, мало, роди,

на камену, грани или води,

први дан му уз љуљашку тепа:

Буди лепо као што је лепа… …

Свака буба од хиљаду буба,

свака птица од хиљаду птица,

свака риба од хиљаду риба!…

Чим се нешто усправи над травом –

лупи главом по пространству плавом.

Дан га бодри: расти и не стрепи,

бићеш лепо као што су лепи… …

Свака звезда од хиљаду звезда,

свака клица од хиљаду клица,

свака песма од безброј песама!

Чим се нешто огласи у свету,

у покрету, гласу или цвету –

слути, чује кроз дамаре слепе:

већ сам лепо као што су лепе… 

Свака буба од хиљаду буба,

свака клица од хиљаду клица,

свака птица од хиљаду птица!

 

 

 

Никола Дреновац- Пита од јабука

Испекла мама питу од јабука,

укусну и слатку,

па викнула сина Луку:

Лука, готова је пита од  јабука!

Мама није морала двапут да зове,

јер је Лука,

брже од звука,

долетео по питу од  јабука.

Широко раширио очи Лука.

Мамина рука питу сече.

Лука за сто седа,

гледа,

вода му на уста тече.

А мама Луки каже:

пошто си ти мали,

тако рећи полетарче,

добићеш од пите само једно мало,

сасвим мало парче.

А Лука мами рече:

прошло вече,

кад си ми причала приче,

пољубила си ме у чело и казала:

ти си мамин велики син!

Е, па кад сам ја твој велики син,

а ти моја добра мати,

онда ћеш и велико парче

твоме великом сину дати.